Jedna od najzanimljivijih ličnosti epskog narodnog pesništva jeste Marko Kraljević. On nije samo junak epskih pesama, legendi i drugih zanimljivih priča koje su se prenosile sa kolena na koleno. On je bio i istorijska ličnost, sin kralja Vukašina, koji je imao svoju prestonicu u Prilepu i koji je poginuo na Rovinama, boreći se na strani Turaka.

Nigde nije ostalo toliko pomena i tragova o Marku Kraljeviću kao u epskim pesmama. Način na koji je u njima opevan govori da je bio izuzetno hrabra ličnost. O njegovoj hrabrosti i neustrašivosti, ali i o ostalim podvizima ispevane su brojne pesme, koje i do danas verno prenose sliku njegove ličnosti. U gotovo svim pesmama, Marko je predstavljen kao mudra i snalažljiva osoba. U svakoj nezgodi i muci, ume da se lako snađe i izvuče. On je poput neustrašivih mitskih bića, pa zato je njegova snaga prikazana kao natprirodna i neuništiva. On pomoću te snage savladava svoje neprijatelje, a ponekad mu u pomoć pritekne i njegova „posestrima“ vila.

U svakom slučaju, Marko Kraljević je taj koji uništava sve prepreke i uvek pobeđuje. Zbog toga ni njegova smrt kroz pesme nije došla od strane nekog jačeg borca, već je to bila prirodna smrt, dok kroz istorijske činjenice, Marko gine na bojnom polju. To govori da u epskim pesmama mora biti drugačije, jer narod želi junaka i zaštitnika svog naroda. Iako je Marko bio turski vazal, on je ipak najviše voleo svoj narod. Kroz presme se vidi ta ljubav, briga i požrtvovanost.

On krši zakone i pravila, ne pošuje cara niti bilo koga dugog. Uvek zna da mudro odgovori i ne sklanja se nikome sa puta. Iako je turski vazal, on prokosi Turcima, seče turske glave, pije vino i ponaša se nedostojno usred važnog turkog praznika, ore turske drumove. Dakle, on prkosi i ne ponaša se kao sluga, već drugi služe njemu. Upravo takva ličnost zavređuje da bude neko kome se narod divi, koga slavi i pominje kroz vekove. Njegova ličnost puna je zanimljivih trenutaka i događaja.

On je neko ko u pesmama živi tri stotine godina, neko čiji konj i oružje takođe imaju natpriodne osobine. On je osoba koja je morala biti najjača svom narodu, zato Marko Kraljević deluje nadljudski. Da bi svakog neprijatelja savladao, on mora biti plahovit i gnevan, nepredvidiv, lukav i uman. Sve što drugi ne smeju i ne mogu, Marko ume i sme. Zato je on uvek pobednik. Kroz niz epskih pesama, junaštvo i snaga su neizbežne osobine ove ličnosti. On je heroj i zaštitnik svog naroda, pogotvo nemoćnih i slabih.

Teško vreme i želja za oslobođenjem od turske vlasti, stvorile su jedinstvenu ličnost. Narod je hrabrost dobijao u jednoj takvoj osobi. Zbog toga je lik Marka Kraljevića drugačiji u pesmama nego u istoriji. Preuveličana snaga i junaštvo moralo je bodriti napaćeni narod. Zato je u tim trenucima stvarana legenda koja se isplela o ime Marka Kraljevića, legenda koja i danas živi.