Vlast ima veliku moć nad ljudima. Ona može doneti mir i pravdu, ali češće dovodi do nepravde i straha. Dela „Zločin i kazna“, „Prokleta avlija“ i „Koreni“ nam pokazuju odnos čoveka i vlasti.

„Nije čovek ono što misli, već ono što čini“ je čuvena rečenica iz dela „Derviš i smrt“ koja odlično prikazuje kako vlast može uticati na čoveka. Uprkos našim moralnim načelima, moć vlasti može potpuno razoriti naše principe i doslednost. Glavna radnja romana zasniva se na borbi između Ahmeda Nurudina, derviša koji veruje u red, i vlasti, koja ubija svu pravdu i istinu. Ahmed teži da sačuva moral i čestitost, ali to je gotovo nemoguće jer vlast počiva na strahu i nepravdi, pa je vrlo teško da pojedinac ostane potpuno pravedan. Sistem je napravljen tako da se ne može pobediti i nadmudriti, a nažalost uvek strada pojedinac. Nurudin veruje u moral i red sve do trenutka nepravednog hapšenja njegovog brata. Tada Nurudin shvata koliko je vlast okrutna i koliko je pojedinac nemoćan. On pokušava da nađe pravdu, ali nailazi samo na ćutanje, ravnodušnost i birokratiju. I dok ulazi u koštac sa vlašću, on gubi i sebe i svoje ideale. Glavni lik shvata da vlast često štiti sebe, a ne istinu i pravdu. Najveća tragedija glavnog junaka je to što, na kraju dela, on sam postaje deo vlasti. Kada dobije moć i titulu kadije, Ahmed uviđa da je teško ostati pravedan u sistemu koji je pun nepravdi i tada gubi svoju moralnost. Nurudin je dokaz da vlast može promeniti čoveka i naterati ga da postane deo nepravde koju je nekada osuđivao. Ova borba za pravdu mu ne donosi mir, nego još veću duhovnu prazninu.

Delo „Prokleta avlija“ nam prikazuje okrutnost vlasti i nemogućnost čoveka da se od takve vlasti odbrani. O tome saznajemo kroz živote zatvorenika u carigradskom zatvoru. Prokleta avlija je mesto gde ljudi dolaze bez jasne krivice i deluje kao da ovde ne postoji nikakva pravda. Tu vlast kažnjava ljude na osnovu onoga šta misle, ne na osnovu onoga što su uradili. Ćamil je obrazovan i povučen mladić koji postaje žrtva sistema zbog svojih razmišljanja i interesovanja. Vlast u njemu vidi opasnost i zato ga hapsi, bez pravih dokaza. Fra Petar je bosanski sveštenik koji u zatvor dolazi zbog nesporazuma i sumnje, a ne zbog nekog stvarnog zločina. Kroz njegov lik saznajemo da pojedinac nikada ne može pobediti sistem, jer je sistem uvek jači od vlasti. On sluša priče drugih zatvorenika, pamti ih i kasnije prepričava. Ovo je važno jer kroz te priče shvatamo kako vlast utiče na čovekov život. Upravnik zatvora, Karadjoz, je okrutan, strog i nepredvidiv čovek. On predstavlja lice vlasti. Njegova moć nad zatvorenicima nam pokazuje koliko vlast može biti samovoljna. Čitajući delo „Prokleta avlija“ shvatamo da je moć vlasti ogromna i da ona može da odredi sudbinu i oblikuje život pojedinca. Odatle izvire težnja za pružanjem otpora, jer je to pokušaj čoveka da sačuva dostojanstvo i integritet.

Delo „Koreni“ nam kroz život porodice Katić pokazuje relaciju između države i pojedinca. Aćim Katić je politički uticajan čovek koji veruje u ideju države i borbe za narod. On dolazi u sukob sa porodicom zato što ima čvrste političke stavove, jak autoritet i želju da sve drži pod kontrolom. Upravo zbog toga što Aćim želi da upravlja životima svojih sinova, dolazi do problema u porodici. On je pokazatelj kako vlast može da odalji čoveka od bližnjih. Život srpske porodice Katić prikazan je kroz nekoliko generacija. Prvu generaciju predstavlja Aćim Katić, ugledan čovek u selu koji se zalaže za tradiciju i političke stavove. Drugu generaciju predstavljaju njegovi sinovi – Đorđe i Vukašin Katić. Đorđe pokušava da ispuni volju oca i ostaje na selu, ali je nesrećan u životu i u braku. Njegov brak je pun bola i patnje. Pošto u braku nema dece, Aćim vrši pritisak na Đorđevu ženu Simku (jer želi naslednika) i tako stvara dodatnu napetost. Drugi sin, Vukašin, ima skroz drugačije političke poglede od oca. On je školovan, moderan i propagira nove i moderne ideje, što dovodi do sukoba i produbljuje jaz između generacija. Treću generaciju predstavlja dete, koje je simbol budućnosti i nove porodice. To je generacija koja nastaje posle sukoba i koja u sebi nosi mogućnost za promenu i novi život. Kroz smenu generacija uočavamo kako se društvo menja i da svako koleno ima svoj pogled na svet. Prva generacija je tradicionalna, druga se nalazi između pobune i poslušnosti, a treća predstavlja ono što tek dolazi.

Sva tri dela nam pokazuju da država sputava pojedinca. Vlast može da dovede čoveka u moralne dileme. Mislim da treba da se trudimo da ostanemo moralni i pravedni, čak i kada vlast pokušava da nas slomi. U svetu koji je pun straha i nepravde, prava snaga se gleda u čovekovoj želji da ostane čestit i dostojanstven.